Knjigu “Lovac na zmajeve“ koju je napisao Haled Hoseini  sam pročitala po preporuci. Iako su me naslov i naslovna strana više asocirali na epsku fantastiku, roman govori o životu u Avganistanu sedamdesetih godina prošlog veka, raslojenosti društva, razlikama između bogatih i siromašnih i pre svega o prijateljstvu. Ono što je mene najviše potreslo je da daljina stvarno briše sve, jer u mnogim delovima planete besne ratovi, ljudi dolaze do krajnjih granica zla i dobrote, dok se na ulicama gradova udaljenih jedva 500km odvija život totalno nesvestan tih patnji.

Interesantna, realna, potresna,… odlična knjiga pa je i ja preporučujem.

U subotu, 8.12.2007. u već pomenutoj sali Centra za kulturu i obrazovanje, na spratu, održana je promocija romana “Kosovo i jedna ljubavna priča“, koji je napisao Saša Simonović (direktor Centra za kulturu i obrazovanje). Izdavač je Narodna biblioteka “Sveti Sava” u čije ime je roman predstavila direktor Rada Novičić. Pored autora, u promociji je učestvovala i Isidora Bjelica.

U svetlu događaja vezanih za (ne)finansiranje nekih ustanova koje su na budžetu Opštine, a finansiranje drugih, nisam htela da napišem članak o promociji. Onda me je malo prošao bes, malo sam razmislila i zaključila da je pomenutom g. Simonoviću samo plus to što se bori za svoje fondove koje (uspešno) koristi za promocije knjiga pisaca koji su retko dolazili, za gostovanje poznatih pozorišnih predstava, pa i za svoje radnike. I za roman, kad već može, bolje nego za reprezentaciju. Tako da ovim, nadam se, ispravljam grešku.

Što bi rekla prof. Đorđević: “Knjiga je, za čudo, dobra.” Ne znam zašto “za čudo”, valjda nije očekivala nešto dobro i ovom gradu, ali roman je sažet, pun informacija i zaplet je vrlo uverljiv i moguć. Po rečima autora “knjiga je pisana brzo i čita se brzo”. Roman ima 162 stranice, pa ne zahteva mnogo vremena, tako da koga god zanima šta okolnosti mogu da urade od velike ljubavi, treba da je pročita.

Promocija je bila dinamična i bilo je to još jedno interesantno veče, bez nemira, u Aranđelovcu.

Večeras je u sali Centra za kulturu i obrazovanje u Aranđelovcu (ne, nije to ONA sala tog Centra, to je ona na spratu, u kojoj se promocije održavaju ) gost bila Mirjana Bobić-Mojsilović koja je predstavila svoj najnoviji roman „Srce moje“. Pored toga je govorila i o svoja dva prethodna romana: „Tvoj sam“ i „Ono sve što znaš o meni“.

Neposredna, prirodna i nasmejana na mene je ostavila utisak jedne sasvim normalne osobe, pre svega, žene koja se trudi da ostavi trag za sobom. Otkrila je neke veze između svojih romana koje ja nisam uočila, poeziju koja se kroz njih provlači i još neke detalje o njenim junakinjama.

Čitala sam neke od njenih romana (baš ove gore pomenute) i sasvim su OK. Baš kakva je i ona bila večeras, rečita i puna života. Uz aranđelovačku publiku (uvek ima interesantnih pitanja, ne biste verovali kakvih, pominjane su tu i sarme i muškarci i još svašta nešto…) jedan sasvim prijatan deo ove tmurne i kišne večeri.

Što bi rekao onaj nestrpljivi tršavi klinac iz reklamnog spota: “Sad sam OK!”… i ja sam tek sad OK… naravno, ova moja priča se ne odnosi na bilo kakvo jelo ili piće, već na pročitanu trilogiju već pominjanih autora Daglasa Prestona i Linkolna Čajlda.

Serija događaja u muzeju, kako bi ih ja nazvala, počinje knjigom “Kabinet čudesa” u kojoj sam se prvi put susrela sa neobičnim agentom Pendergastom i o kojoj sam već i pisala. Posle kompletnog ludila u Njujorškom prirodnjačkom muzeju, agent Pendergast odlazi u Kanzas, gde nailazi na vrlo neobičan slučaj, naizgled nasumičnih ubijanja i kasapljenja u nepreglednim poljima kukuruza, što je opisano u knjizi “Mrtva priroda sa vranama”.
Diogenova trilogija, kako se može nazvati, počinje knjigom “Sumpor”. Ritualna ubistva koja niko ne može da objasni pobuđuju pažnju, koga drugog, do agenta Pendergasta koji ima vrlo efikasne ali tajne izvore informacija. U čitavoj zbrci neobjašnjivih događaja agenta Pendergast prepoznaje tragove svog retko pominjanog mlađeg brata, Diogena, fizički jako sličnom Pendergastu ali na sasvim suprotnoj strani zakona i morala. Narednik Vinsent D’Agosta, koji pomaže u rešavanju slučajeva, koga je agent upoznao još ranije, tu je kao jedan od retkih ljudi u koje Pendergast ima poverenja .
“Ples smrti” okuplja sve likove iz prethodnih romana, Noru Keli, kustosa muzeja, njenog supruga, novinara Bila Smitbeka, Vinsenta D’Agostu i ženu u koju je zaljubljen a koja je kapetan u njujorškoj policiji Loru Hejvud. Svi su na različitim zadacima i izgleda kao da su i na različitim stranama a agent Pendergast se bori protiv svoga brata, čije poteze ne može u potpunosti da predvidi.

I konačno, zahvaljujući izdavačkoj kući “Solaris”, do mojih ruku je stigao ključni roman o braći Alojzijusu i Diogenu Pendergastu, “Knjiga mrtvih”. Mesto dešavanja je, ponovo, Njujork, prirodnjački muzej u kome se sprema nova izložba koja bi trebala da skrene pažnju sa prethodnih, nemilih, događaja u muzeju. U isto vreme, Diogen se približava finalu onoga što je spremao godinama, kao osvetu svome bratu na prvom mestu a onda i svim ostalima.

Sjajno štivo, naročito za sve one koji vole dobre krimiće. I imaju dovoljno vremena da ih pročitaju

“Jakuzzi u liftu” Mirjane Đurđević (nagrađene nagradom “Žensko pero” za roman “Deda Rankove riblje teorije”) je simpatičan roman o našoj stvarnosti i svim onim (ne)mogućim situacijama koje su, ponekad, naša stvarnost.

Osim stručnih izraza koje koriste geodete i njima srodni stručnjaci, roman je napisan svima nama razumljivim jezikom.

Za trenutke odmora, bez opterećivanja, sve dok ovu izmaštanu situaciju ne smestimo u svakodnevicu.

Vremena se menjaju, pa i neke stvari na koje smo navikli. Tako je ove godine, Sajam knjiga otvoren u ponedeljak 22.10.2007, za razliku od prethodnih kada je otvaran utorkom. Nisam baš najbolje razumela poentu pomeranja otvaranja/zatvaranja, ali zašto da ne?

Kao i svake godine, po prirodi posla, otišla sam na Sajam. Ovoga puta sam imala mnogo više posla nego inače (dve koleginice manje u timu i odmah više štandova po osobi…), ali šta da se radi?

Obišla sam parter i prvi nivo hale 1 i halu 14 (nju sam više protrčala jer se vreme polaska bližilo) i bilo je tu puno lepih stvari. Na žalost, zbog već objašnjenih detalja, nisam imala puno vremena da razgledam knjige zadovoljstva radi, ali sam, uz posao, uspela da pogledam po nešto.

Omiljeni štandovi su mi štandovi sa dečijim knjigama, naročito Ružno pače u mnogome zapostavljen štand, bar što se medija tiče. Junaci koji žive na stranicama njihovih knjiga su neodoljiva Caca, Cica, Sara B. Savić i nova družina 4 1/2 prijatelja

Tu su nezaobilazni Kreativni centar (www.kreativnicentar.co.yu), Evro-Giunti, Laguna (www.laguna.co.yu), Samizdat B92, Solaris (www.solaris-ns.com), Bookland, Portalibris (www.portalibris.co.yu), Mono i Manjana (www.monoimanjana.co.yu), JRJ, Mali Nemo, Legenda i još mnogo, mnogo drugih, da ne nabrajam.

Iako nije bio tzv. “školski dan” bilo je mnogo dece koja nisu bila baš  zainteresovana za knjige koliko za grickalice, sokove i razgovore mobilnim telefonima.

Dakle, standardno, puno knjiga, puno ljudi, veliki izbor, a cene, kako za koga. Pa, ako imate vremena, živaca i određene fondove, svakako prošetajte sajmom.

Izdavačka kuća “Alnari” (www.alnari.co.yu) objavila je još jedan nastavak priče o princezi Sultani i njenoj borbi za prava žena u Arabiji. Džin Sason još jednom priča o životu i u ime svoje bliske prijateljice.

Ako je neko čitao prethodna dva dela, i ovaj treći će mu biti interesantan, mada je siromašniji u stravičnim detaljima mučnog života potlačenih žena.

Junak koji je, na neki način, obeležio moje detinjstvo bio je neprevaziđeni Šerlok Holms. Sve knjige i tada, mnogo ređe, filmove i serije sa njim kao glavnim junakom, znala sam do poslednjeg detalja. Vremenom ga je zamenio Foks Molder („Dosije X“, naravno) koji je detektivskom poslu dodao i deo lične borbe i tajanstvenih sila, tek da bude još interesantnije.

Posle odgledanih svih serijala o Holmsu i Molderu, i svih repriza tih serijala na različitim televizijama, nastao je prazan prostor, u međuvremenu popunjavan nekim drugim junacima, možda ne tako upečatljivim, ali dovoljno dobrima za neko vreme.

I … pre nekog vremena pažnju mi je privukla knjiga, zbog izdavača koji mi se učinio poznatim po nečemu. Bilo mi je potrebno par trenutaka da se setim da je „Solaris“ iz Novog Sada, prvi izdao i sve romane Dena Brauna prevedene kod nas. To mi je bilo dovoljno da počnem da čitam „Kabinet čudesa“, roman koji su sjajno napisali Daglas Preston i Linkoln Čajld (www.prestonchild.com).

U romanu se uopšte ne primećuje da su ga pisala dva autora, toliko dobro je ukomponovan i poslednji detalj. Prevod je dobar, što samo olakšava čitanje a radnja teče tako lako da ostajete mnogo duže nego što ste planirali uz glavnog junaka, specijalnog agenta FBI Pendergasta i sve ostale koji mu pomažu. Inteligentan, prilično čudan i sasvim neuobičajenih metoda rada, agent Pendergast je, po meni, nešto između već gore pomenuta dva detektiva. Drži se svog načina rada, ne haje mnogo za pravila, ima jako dobro opšte obrazovanje i osećanje za pravdu. Ko voli takvu vrstu literature, može da počne sa čitanjem.

Koliko znam, kod nas je prevedeno i izdato četiri romana ovih autora. Svi imaju istog glavnog junaka, nisu povezani među sobom, ali postoji hronološki sled koji bi trebao da bude ovakav: „Kabinet čudesa“, „Mrtva priroda sa vranama“, „Sumpor“, „Igra smrti“. Još uvek nisam sasvim sigurna u taj redosled romana, ali izaberite bar jedan, za početak.

Malo zbog sebe a malo više zbog posla, provela sam dva dana na sajmu knjiga. Da nesreća bude veća, zbog neobaveštenosti smo otišli baš u četvrtak kada je bio čuveni „Školski dan“ i kada je bilo više hiljada dece, kako mi se na momente činilo. Nikako ne shvatam taj školski dan u sred radne nedelje, kada 98% učenika ide na sajam samo da bi izbeglo nastavu. Kad bi se poseta sajmu organizovala samo vikendom ne bi ih bilo ni približno toliko. Dokaz da sam u pravu je veći broj njih napolju nego unutra, već posle prvog sata posete sajmu.

Sve u svemu, standardna slika: gužva i mnogo knjiga. Ja sam obilazila štandove izdavačkih kuća koje imaju dečiju literaturu i našla sam mnogo toga lepog. Kreativni centar, Bookland, Evro….prave stvari za decu različitih uzrasta. Što se tiče nekih drugih knjiga, pažnju mi je privukao „Leksikon stranih reči izraza“ Radomira Jovanovića u izdanju izdavačke kuće Alnari, prvi veliki projekat te vrste posle Vujaklijinog leksikona. Naravno, ne smem da zaboravim izdavačku kuću „Mono i Manana“ sa njihovim enciklopedijskim geografskim i istorijskim atlasom. Na štandu izdavačke kuće „Legenda“ iz Gornjeg Milanovca ponuda nekoliko knjiga sa temama iz opšte i dečije psihologije („Bolje biti vetar nego list“, odlična knjiga, sa primerima i vežbama), prilično novih romana i ponovna izdanja nekih romana koji su svojevremeno bili jako popularni („Kopča“, „Stršljen“ Zorana Popovića,…) a vrlo interesantnu ponudu imala je i izdavačka kuća JRJ (pre par godina izdala novu Larusovu enciklopediju) sa rečnicima po izuzetno povoljnim cenama [petojezični rečnik (srpski, engleski, španski, nemački i francuski jezik) u slikama za početnike sa frazama, uobičajenim pitanjima i odgovorima bio je 400,00 din. što je jako povoljno].

Hala 14, kao i uvek, sasvim druga priča. Ne mnogo velika gužva a ponuda baš dobra, stručne knjige, knjige za učenje stranih jezika i još dosta toga interesantnog.

Meni bude jako naporno dok sam na sajmu, ali mislim da vredi otići, jer ima se šta videti a i kupovina je svakako povoljnija nego inače.

Zoran Živković je meni ostao u sećanju po emisijama koje je pravio na Televiziji Beograd, još kad je samo ta televizija i postojala. U svakoj emisiji pričao bi o određenoj temi, gledali bi smo film, a onda bi razgovarao sa gostima. I do večeras sam povezivala njegov rad sa naučnom fantastikom.

Večeras je bilo književno veče posvećeno radu ovoga (veoma plodnog i jako puno nagrađivanog) pisca, uz prikazivanje pet desetominutnih filmova rađenih u produkciji TV Studio B, sa zajedničkim nazivom “Sakupljač” a po njegovim pričama. Pored autora, gošća je bila i prof. Ljiljana Pešikan-Ljuštanović sa Novosadskog filološkog fakulteta.

Počela sam da čitam jednu od knjiga Z. Živkovića (”Nemoguće priče”, Laguna, Bgd) ali još nisam pročitala sve, pa ne mogu da dam svoj sud o tome. Ipak i ono malo što sam pročitala mi je, uz filmove koje sam videla, i razgovor koji sam čula, razjasnilo da se Zoran Živković u svojim knjgama bavi fantastikom i to onim delom naše stvarnosti koji postaje fantastika samo ako malo pobegne od stvarnosti kakva mi mislimo da treba da bude.

Vrlo interesantno i podstiče na razmišljanje. Direktno, serijal “Sakupljač” me je naterao da malo razmislim od čega bih se rado i lako odrekla zarad nečeg drugog, u trenutku razmišljanja možda jako važnog, ali na duže staze…

Samo bih još dodala da je Zoran Živković 2003. godine dobio “Svetsku nagradu za fantastiku” a da je BBC otkupio prava za njegovu knjigu i da se sprema scenario za film po jednom od njegovih dela, i velika je šteta što ovde nema čitalačku publiku kakvu zaslužuje.

Den Braun je autor koji je napravio bum u svetu svojom (trećom po redu pisanja, mislim) knjigom „Da Vinčijev kod“. Po meni je mnogo bolje izvedena priča u romanu „Anđeli i demoni“ ali tu knjigu nije anatemisala Katolička crkva, pa je shodno tome i bila nešto manje poznata i čitana.

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, kod nas se pojavila još jedna knjiga ovog autora dobrih teorija zavere „Tačka prevare“ u izdanju izdavačke kuće SOLARIS. Priroda moga posla (radim u biblioteci :)) mi dozvoljava da do interesantnih naslova dođem malo pre svih ostalih i tako sam počela da čitam ovu knjigu čim je bila spremna za silazak među ljude.

Možda zbog dobrih utisaka koje sam imala o već pomenutim romanima (njegov prvi objavljeni roman „Digitalna tvrđava“ nije loš, ali ni blizu „Anđelima“ i „Da Vinčiju“) očekivala sam puno više.

Radnja se događa po proverenom scenariju: na dva udaljena dela sveta (ovoga puta Amerike) na Aljasci i u Vašingtonu, akteri su dve grupe ljudi nekako povezani rodbinskim ili poslovnim vezama. Sve se dešava u vreme izborne trke za predsednika SAD gde je svaki dan, gest i govor važan. NASA ima epohalno otkriće zbog koga ljudi polako, ali sigurno, počinju da ginu a koje može da odluči predsedničku trku.

Mislim da je dovoljno da bi ste imali predstavu kako to izgleda. Meni je bilo prilično neinteresantno, pomalo poznato iz prethodnih romana, i ponekad teško da čitam jer opisi obiluju stručnim izrazima vezanim za starost Zemlje, leda, određene vrste životinja, hemijske elemente i NASA-ine projekte.

Ko voli neka izvoli, ili još bolje, neka pročita nešto drugo, ima puno lepih knjiga (od kojih neke i nisu baš nova izdanja :)).

Nova izdavačka kuća „EVOLUTA“ je počela sa radom taman na vreme da se na Sajmu knjiga pojavi sa dva naslova. Onaj koji je meni privukao pažnju je „PARMENION – Lav Makedonski“ koji je napisao Dejvid Gemel, prilično plodan engleski pisac koji je sada prvi put (regularno, sa svim otkupljenim pravima – živela borba protiv piraterije!!!) preveden kod nas.

Radnja počinje 859 god. p.n.e. jednim od mnogobrojnih sukoba Parmeniona sa gomilom spartanskih dečaka sa kojima je bio na vojnoj obuci. Svakodnevna borba za priznavanje njegove spartanske polovine (otac mu je bio jedan od junaka Sparte ali je majka bila iz Makedonije) od njega stvara ogorčenog usamljenika, koji igrom slučaja i ponekim uplitanjem vidovite žene Tanis postaje jedan od najboljih vojnih stratega tog vremena čiji je jedini cilj da uništi Spartu. “Koliko svako od nas, izborima koje pravi, stvarno utiče na događaje u budućnosti?” i “Da li iko ima prava da prava izbore umesto drugih ljudi?” su neka od pitanja koja se svo vreme provlače kroz radnju ovog romana.

Čitava knjiga je napisana (ali i prevedena) tako da se vrlo lako čita i svaka strana prosto traži okretanje sledeće. Ko voli istorijske romane, jer je dobar deo događaja opisanih u knjizi istinit, ne treba da preskoči ovaj roman.

Nastavak „Mračni princ“ je u pripremi i treba da stigne do Nove godine.

Drugi roman Marine Malinić „HALO, OVDE BETOVEN“ još jednom potvrđuje njen talenat sa kojim sam se upoznala još 2003. godine pročitavši njen prvi roman „Uska vrata Beograda“ (roman o korupciji u visokim krugovima u tadašnjoj vladi, 1999. god, i spremnosti jedne osobe da bar nešto istera na čistac). To je jedan od romana iz Mega Hit Biblioteke u izdanju „Narodne Knjige“ sveže odštampanih za ovogodišnji Sajam knjiga.

Ponovo je Beograd grad u kojem se odvija radnja ovog trilera, koji se od uobičajenih trilera jedino razlikuje jer nema ubistava, ali je njegova realnost ono što me još više plaši, mnogo više nego neke izmišljene borbe. Glavna junakinja živi sama sa sestrom koja ima četrnaest godina i pokušava da je izvede na pravi put u vreme kada su škole i njihove okoline pune alkohola, droge i prostitucije. Koliko su današnja deca (a pre svega roditelji ili staratelji) jaka da odole iskušenjima koja deluju tako privlačno i šta naše društvo ima da ponudi nekim novim klincima za uzvrat? Na žalost, jako malo, ali se upornost, nadam se, isplati.

Roman koji se čita u jednom dahu, napisan svakidašnjim i svakome razumljivim jezikom, je moja preporuka svakome ko svoje slobodno vreme radije provodi uz slova, nego uz slike.