Evo i mene u rodnom gradu. Stigli smo juče po podne i u sred borbe sa torbama, stvarima i kozmetičkim preparatima, sam ustanovila da je skoro pola sedam i da treba da idem da fotografišem maturante, jer je tamo bila i ćerka moje koleginice pa im zafalio aparat Sandra je bila baš slatka ali u kompletnom haosu kao i uvek Svaki čas je nameštala odlično nameštenu kosu, sandale, sjaj i tako to. Ali dobro, prvi put u svečanoj haljini i sandalama sa visokom štiklom

Elem, dok sam čekala da se pojavi 4/4, Sandrino odeljenje, morala sam da propratim izlazak svih prethodnih. Imala sam sreću da su iza mene bile tri devojke koje su upravo završile treću godinu srednje i prilično dobro poznaju sve ovogodišnje maturante. To je bio svojevrsni komentatorski trio a na neke njihove komentare sam se slatko nasmejala. I bile su u pravu za sve što su rekle. Evo nekoliko rečenica, tek da steknete utisak o tome:

“Au, sestro, što ti dobra haljina, al’ za trbušni ples!”

“Kako sve ove mršave obuku haljine u kojima se vidi da su mršave?”

“Vidi ovu kako se našminkala, kao veštica je.”…

Bilo je tu još mnogo čega, ali sam zaboravila. Neću da komentarišem izgled pojedinih devojaka, jer je mladića bilo jako malo i uglanom su bili u crnim ili belim odelima, ali me je iznenadilo što je veliki procenat njih bio u crnim haljinama sa malo detalja druge boje. Šminka je bila isto tamna pa je to doprinosilo utisku. Nekako mi je to bilo baš mračno, ipak one imaju 19 godina, ali dobro…

Fotografije su u računaru, kad dođu na red biće i toga.

Juče, u nedelju 10. juna, u aranđelovačkoj osnovnoj školi “Svetolik Ranković” se okupila generacija koja je školske 1986/87.  godine završila ovu školu. Nije uobičajeno okupljanje, jer se uglavnom ljudi susreću posle nekih jubilarnih godina po završetku srednje škole, ali zašto da ne?

U 17 h smo se sreli u holu škole, da bi, nešto kasnije, opet seli u đačke klupe. Bile su malo tesne ali  i dovoljno udobne za mini školski čas, tj. razgovor o tome gde je ko sada i šta radi.

Moje odeljenje, VIII-4, je bilo najbrojnije. U klupama je sedelo nas dvadesetak i svi smo, razrednom starešini Radmili Jančić (koja je svojevremeno svima nama zadavala prilično muke) i drugovima sa kojima nismo bili u aktivnom kontaktu ukratko ispričali najvažnije detalje iz naših života.

Posle zajedničke fotografije, na ulazu u školu, lagano smo se premestili u jedan drugačiji, manje formalni ambijent. U restoranu “Knjaz” je počelo druženje, večera, igranje, pevanje i mnogi razgovori kakvi nisu odavno (ili nikad, kako u kojoj situaciji) vođeni. Veče je proletelo brzo, u ritmu igre i osmeha i jedino što mogu da kažem je : BRAVO za ideju i organizaciju (Srle, najbolji si)

Fotografije možete videti na delu sajta gde su fotografije ili kliknite na Mala matura: slike.

Mimo svih običaja, proslava 15 godina od mature generacije školske ‘90/’91 bila je 16. septembra u restoranu “Aleksandar”.

Obzirom da nikad, na žalost, nismo bili neka druželjubiva generacija (nisu svi bili čak ni na maturskoj večeri sada već daleke ‘91 godine), na ovogodišnjoj proslavi bilo nas je svega 35, Što je nešto malo preko trećine broja učenika koji su te godine završili Gimnaziju, kao prva generacija te škole posle tzv. Šuvarke.

Ko doš’o - dobrodoš’o a ostali kako god hoće ili misle da treba. Mi smo mislili da treba baš ovako.

Žao mi je samo zbog nekih ljudi koji su stvarno želeli da dođu ali su ih neke druge društvene obaveze u tome sprečile. Kako god, videćemo se, ako ne ranije, za pet godina, možda na nekom drugom mestu ali isto ovako lepo raspoloženi.